Надлежност државних тужилаштава
Врховно државно тужилаштво
као кровно тужилаштво државнотужилачке организације, Врховно државно тужилаштво задужено је за надзор рада Специјалног, виших и основних државних тужилаштава, кроз непосредан увид у рад сваког државног тужилаштва.
Врховно државно тужилаштво поступа и у предметима међународне правне помоћи, у складу са законом и потврђеним међународним уговорима.
Такође, подиже захтјев за заштиту законитости против правоснажних судских одлука и против судског поступка који је претходио тим правоснажним одлукама, ако је повријеђен закона.
Специјално државно тужилаштво
Специјално државно тужилаштво надлежно је за кривична дјела организованог криминала, корупције (ако је високи јавни функционер извршио кривична дјела злоупотреба службеног положаја, превара у служби, противзаконит утицај, навођење на противзаконит утицај, примање мита, давање мита), прања новца, тероризма и ратних злочина.
Виша државна тужилаштва
Виша државна тужилаштва надлежна су за кривична дјела за која је, као главна казна, прописана казна затвора преко 10 година.
Основна државна тужилаштва
Основна државна тужилаштва надлежна су за гоњење учинилаца кривичних дјела за која је законом, као главна, прописана новчана казна или казна затвора до 10 година.
Како се подноси кривична пријава
Како се подноси кривична пријава?
Одговор на питанје како се подноси кривична пријава веома је једноставан и гласи - на начин на који је особи која подноси кривичну пријаву најприхватлјивији.
Кривична пријава може да се откуца и на адресу тужилаштва пошаље мејлом, факсом или поштом. Кривична пријава може да се напише и руком и да се преда државном тужилаштву или неком другом државном органу.
Уколико се кривична пријава подноси неком другом државном органу, тај орган ће кривичну пријаву примити и прослиједити је надлежном државном тужилаштву, које једино може да донесе коначну одлуку о исходу кривичне пријаве.
Сваки грађанин треба да пријави кривично дјело уколико има сазнања да је оно учињено. Сваки грађанин дужан је да пријави кривично дјело уколико је оно учињено на штету малољетне особе.
Да би се грађанима максимално олакшало пријављивање кривичног дјела, није прописана посебна форма кривичне пријаве. Од саме форме важнији је садржај обавјештења да је кривично дјело учињено.
Важно је навести што више података о догађају који се пријављује, као што су вријеме, мјесто, опис самог догађаја, јер управо на основу тих информација државни тужилац одлучује да ли је кривична пријава основана или није.
Свака кривична пријава се провјерава. Прво се утврђује да ли се пријављени догађај заиста и десио.
Провјеравају се и сви други наводи из кривичне пријаве, како би се утврдило да ли постоје докази да је лице, које се пријављује, извршило кривично дјело за које се гони по службеној дужности.
Уколико неко поднесе пријаву за догађај који се, у стварности, није десио или пријави особу која није учинила кривично дјело сноси одговорност због кривичног дјела лажно пријављивање. Због лажног пријављивања одговарају и они који на себе преузимају одговорност за дјело које у ствари нису учинили.
Кривична пријава може да се поднесе и лично.
У том случају подносиоца кривичне пријаве примиће дежурни државни тужилац и узети изјаву на записник. То значи да ће сви подаци који се саопште државном тужиоцу бити записани. Подносилац кривичне пријаве, након што буде готов, има право да прочита записник, а након што се сагласи са записаним текстом, документ се и потписује.
Коначну одлуку о кривичној пријави може да донесе само државно тужилаштво.
Одлука
Коначна одлука у предмету формираном на основу кривичне пријаве доноси се након утврђених свих неопходних чињеница и провјере података који су наведени у кривичној пријави.
Подносилац кривичне пријаве биће писаним путем обавијештен о исходу кривичне пријаве, као и о својим правима у даљем току поступка. У случају да је кривична пријава анонимна, таква могућност не постоји, јер не постоје контакт подаци подносиоца кривичне пријаве, али то не значи да се неће испитивати наводи из анонимне кривичне пријаве, већ ће се у том случају поступати као да је поднијета од стране грађанина који се идентификовао.
Контакти државних тужилаштава
Врховно државно тужилаштво | Тужилачки савјет - Секретаријат |
Више државно тужилаштво у Подгорици | Више државно тужилаштво у Бијелом Пољу |
Специјално државно тужилаштво |
|
Основно државно тужилаштво у Подгорици | Основно државно тужилаштво у Цетињу |
Основно државно тужилаштво у Никшићу | Основно државно тужилаштво у Херцег Новом |
Основно државно тужилаштво у Бару | Основно државно тужилаштво у Котору |
Основно државно тужилаштво у Улцињу | Основно државно тужилаштво у Колашину |
Основно државно тужилаштво у Бијелом Пољу | Основно државно тужилаштво у Беранама |
Основно државно тужилаштво у Пљевљима | Основно државно тужилаштво у Рожајама |
Основно државно тужилаштво у Плаву |
|
Рад са странкама
Рад са странкама у државним тужилаштвима обавља се током радног времена (од 7 до 15 сати), као и путем објавлјених бројева телефона и електронске поште.
