Врховни државни тужилац Милорад Марковић обратио се адвокатима и државним тужиоцима на скупу посвећеном члану 3 Европске конвенције о људским правима, у организацији Адвокатске коморе Црне Горе у сарадњи са Врховним државним тужилаштвом.
„Заштита људских права и примјена стандарда из члана 3 Конвенције, који се односи на забрану тортуре, нечовјечног и понижавајућег поступања, нијесу одговорност само једне институције, већ заједничка обавеза свих који учествују у спровођењу правде“, оцијенио је Марковић.
Истакао је да су одговорност и професионалност адвоката, једнако као и тужилаца, темељ повјерења јавности у правосуђе. Без тог повјерења, поручио је, ниједан правни систем не може бити истински снажан. Адвокат, у систему који почива на владавини права, има незамјењиву улогу – чувар је процесних права, гарант правичног поступка и важан стуб правосудног система. Квалитет правде, додао је, зависи не само од одлука суда и поступања тужилаштва, већ и од професионалности и стручности адвокатуре.
Марковић је подсјетио да није довољно да држава сама не примјењује тортуру, већ мора активно да спријечи злостављање, заштити лица лишена слободе, обезбиједи адекватне услове притвора и спроведе дјелотворну, непристрасну и брзу истрагу сваког навода о злостављању, у складу са праксом Европског суда за људска права.
Указао је да савремена пракса Европског суда показује да се заштита од нечовјечног и понижавајућег поступања не исцрпљује само у класичним случајевима полицијске тортуре или лоших затворских услова, већ се развија и примјењује и у контексту системског, посебно родно заснованог насиља. „Родно засновано насиље данас се препознаје као питање људских права, а не само као кривичноправни проблем“, истакао је.
ВДТ је нагласио да је обавеза државе трострука – превентивна, заштитна и репресивна. Институције морају правовремено препознати ризик, предузети мјере заштите и обезбиједити да починиоци буду процесуирани на начин који потврђује нулту толеранцију на насиље.
Посебан сегмент излагања био је посвећен упутствима за поступање у предметима сумње на повреду члана 3 Конвенције и у случајевима насиља у породици. Њиховом примјеном стандарди Европског суда за људска права постају обавезујући модел поступања у раду државних тужилаштава. Упутства представљају јасну институционалну поруку да у предметима тортуре и насиља нема простора за различита тумачења, неуједначену праксу или одлагање реакције, већ да су стандарди поступања обавезујући, али и штите како права грађана тако и професионални интегритет тужилаца.
Када је у питању примјена Упутства за поступање у случајевима насиља у породици или породичној заједници, Марковић је навео да је током 2023. године формирано 466 предмета, у 2024. години 977, а у 2025. чак 1.877 предмета. Ови подаци, како је истакао, не говоре само о квантитативном порасту, већ и о већој спремности институција да препознају и процесуирају насиље, као и о охрабрености жртава да га пријаве.
Координаторке упутстава, државне тужитељке у Вишем државном тужилаштву Данка Ивановић Ђерић и Ана Радовић, представиле су запажене резултате у предметима тортуре и родно заснованог насиља, потврђујући да стандарди заштите људских права постају конкретна и примјењива пракса у раду тужилаштава.
