Историјат тужилаштва
Тужилачка организација у Црној Гори кроз своју историју имала је много реформи. На основу писаних трагова поуздано се зна да је рад Државног тужилаштва у Котору започео 28.08.1854. године под називом PROCURA DI STATO. Као значајно треба нагласити да је Закон о државном тужилаштву донијет 21. марта 1929. године (објављен у "Службеним новинама" бр. 73 од 23. марта1929. године)који је ступио на снагу 1. априла 1929. године, а његова примјена отпочела је 1. новембра 1934. године. Тим законом на подручју Црне Горе, изузев Боке, образована су државна тужилаштва и то код окружних, апелационих и касационих судова. У данима устанка до краја 1941. године државна тужилаштва организована на територији Црне Горе фактички су нестала.
На предлог Предсједништва црногорске народне Скупштине, указом бр. 24/45.5 од 2. маја 1945. године, за јавног тужиоца Црне Горе именован је Живко Жижић. Тиме је отпочело да дјелује Јавно тужилаштво Црне Горе, као самостална институција правосуђа у Црној Гори, а у току 1945. године установљена су окружна и среска јавна тужилаштва у свим мјестима Црне Горе у којима су тада установлјени окружни и срески судови.
Промјене у развоју укупног државног, друштвеног, а нарочито политичко-правног система, биле су изузетно динамичне. У зависности од тих промјена, кретао се и развој правосуђа, а тиме и јавног тужилаштва као државног органа који је у ширемсмислу и орган правосуђа. Пратећи токове тих промјена може се рећи да је развој тужилаштва иамо неколико фаза. Прва фаза је период од 1945. до 1953./54. године, друга фаза период од 1954. до 1965. године, а трећа фаза од 1965. до 1974. године. Четврта фаза је од 1974. до 1992. године. Када је 5. јула 1975. године донијет Закон о јавном тужилаштву и први пут услиједило успостављање нових односа између федерације и република, материја јавног тужилаштва регулише се републичким законом. Од 1992. године рачуна се посебан период јер је, распадом СФРЈ, формирана нова државна заједница народа Србије и Црне Горе.
устав Републике Црне Горе уредио је начела , а Закон о државном тужиоцу Црне Горе од 26. јула 1992. године организацију, функционисање, рад и овлашћења, односно конкретну материју о тужиоцу, као државном органу у организацији власти у Црној Гори. Тада се, умјесто ранијег јавног тужиоца, установљава Државни тужилац као самостални државни орган. Дошло је и до промјене у погледу садржине функције и права и овлашћења тужиоца која не припадају функцији кривичног гоњења, а садржана су у заступању републике у имовинско-правним односима, тако да су преузети углавном послови Јавног правобранилаштва које је укинуто.
У оквиру реформи правосудног система у процесу демократизације и придруживања европским интеграцијама и имплементације, у што већој мјери, међународних стандарда, Скупштина републике Црне Горе 17.12.2003. године донијела је Закон о државном тужиоцу. најважније новине у овом закону су:
- Већи степен самосталности и независности у раду;
- Етичност и јавност рада;
- Увођење института Специјалног државног тужиоца за сузбијање организованог криминала;
- Нове методе у начину рада и унутрашње организације рада;
- Функционални имунитет;
- Дисциплинска одговорност;
- Нови начин избора носилаца тужилачке функције;
- промјена назива носиоца тужилачке функције - Државни тужилац, као Врховни државни тужилац, Виши тужилац, као Виши државни тужилац, Основни тужилац, као Основни државни тужилац;
- Основи за разрјешење
- Виши степен службене тајне и заштите тајности података;
- Увођење Тужилачког савјета;
- Утврђивање права и обавеза сталног стручног усавршавања носилаца тужилачке функције;
- Остваривање међународне сарадње;
- Финансијска самосталност;
- Увођење обавезе ношења службене одјеће.
законом о државном тужилаштву који је 2015. године прогласила Скупштина, на територији Црне Горе у оквиру Државног тужилаштва оснивају се Врховно државно тужилаштво, виша државна тужилаштва, Специјално државно тужилаштво и основна државна тужилаштва.
Врховно државно тужилаштво оснива се за територију Црне Горе, са сједиштем у Подгорици.