Ефикасније поступање у предметима насиља у породици у 2025. години постигнуто је примјеном Упутства за поступање државних тужилаштава у случајевима насиља у породици или у породичној заједници, које државни тужиоци у потпуности примјењују у пракси од октобра 2024. године.
Примјена Упутства, које је донио врховни државни тужилац, допринијела је унапређењу хитности поступања, бољој координацији између надлежних институција и уједначавању тужилачке праксе у овој области.
Извјештај о праћењу примјене Упутства током 2025. године на сједници Одбора за родну равноправност Скупштине Црне Горе представили су врховни државни тужилац Милорад Марковић, државна тужитељка и координаторка Упутства Ана Радовић и руководилац Основног државног тужилаштва у Подгорици Душко Милановић.
Током 2025. године формирано је укупно 1.877 предмета у вези са насиљем у породици или породичној заједници. Забиљежено је значајно повећање обима поступања – двоструко више у односу на 2024. годину и четвороструко више у односу на 2023. годину, уз посебан фокус на процјену ризика и подршку жртвама.
У кривичном поступку формирани су предмети против укупно 1.213 пунољетних лица, као и према 28 малољетника, а било је укупно 584 захтјева за покретање прекршајног поступка. Највећи број предмета (716) евидентиран је у Основном државном тужилаштву у Подгорици.
У 61% случајева догађај је квалификован као кривично дјело, у 24% случајева као прекршај, а у 15% случајева дјело није квалификовано до достављања извјештаја. Посебно је значајно повећање броја прекршајних поступака, што указује на ширу и досљеднију институционалну реакцију.
У извјештајном периоду забиљежен је пораст броја пријава за 24,2% у кривичним предметима. Овај тренд може се повезати са обавезом формирања предмета по свакој пријави, унапријеђеним системом евидентирања и праћења случајева, као и јачањем институционалног одговора.
Промјена праксе поступања додатно је допринијела повећању броја предмета, имајући у виду да државни тужиоци сада имају непосредан увид у случајеве, за разлику од ранијег система посредног информисања путем полицијских службеника. Такође, већа видљивост теме насиља у породици у јавности и појачано ангажовање друштвених актера подстакли су грађане на пријављивање насиља.
Ефикасност поступања огледа се и у правовременој реакцији надлежних органа – у 86% предмета жртве су саслушане у року од 48 сати, док је у само 2% случајева саслушање обављено у присуству осумњиченог. У извјештајном периоду није било случајева застарјелости кривичног гоњења.
Према доступним подацима, највећи број жртава чине жене – 1.286, док је евидентирано 609 жртава мушког пола. Међу жртвама је 79 дјеце узраста до 14 година и 84 дјеце узраста од 14 до 18 година. Учинилаца мушког пола је 83%.
Посебан акценат стављен је на заштиту дјеце жртава насиља кроз мултидисциплинарни приступ, са циљем обезбјеђивања адекватне заштите и спречавања секундарне трауматизације.
Током године реализован је значајан број обука за државне тужиоце и контакт особе, уз континуирано унапређење међуинституционалне сарадње и јачање стручних капацитета.
Охрабрујемо све грађанке и грађане да пријаве насиље, уз увјерење да ће сваки пријављени случај бити правовремено и одговорно процесуиран, уз пуну заштиту жртава и њихових права.
Државно тужилаштво наставиће да прати примјену Упутства и побољшава праксу у овој области, али наглашавамо да је за сузбијање родно заснованог насиља и заштиту жртава неопходан савјестан, свеобухватан приступ и дјеловање цијелог друштва.